Пут којим се, у Србији, ређе иде

Share this:

Како не постоји дугорочна стратегије српске политике, која је стабилна и базира се на националним интересима, нема трајног опоравка Србије! Шта прво треба учинити да би се временом устројила модерна, нормална и пристојна отаџбина?

Већ дуже време српски народ се налази на маргинама Европе јер је жигосан лошим имиџом, како туђом тако и својом кривицом. Власт је досада увек на прво место истицала своје интересе, затим се додворавала разним светским клановима, а најмање је мислила о садашњости и будућности свог народа, јер Срби имају завидну прошлост.

Зато ме многи моји пријатељи питају: Да ли у Србији влада интелектуална, морална и материјална беда? Да ли је на сцени експлоатација необразоване, сиромашне и јефтине радне снаге? Да ли је истина да за просвету и науку најмање издвајамо у Европи? Шта је са културом? Како објаснити онима који су на власти, као и народу да су услови за стварање успешне економије и безбедности управо образовање, наука и култура.

Нажалост, мој договор на прво питање је управо потврдан. Сви смо сведоци да су интелектуалци гурнути под тепих, морал не постоји као људска норма, а материјална беда је видљива свакодневно.

Када је у питању експлоатација српског народа она је очита. Гурањем наше државе у транзицију постављени су услови који одговарају капитализму, који је немилосрдан када је у питању остваривање профита. Да би се стекли такви услови систематски се ишло на геноцид у образовању, осиромашивање народа са циљем да се створи јефтина радна снага. И управо таква ситуација иницирала је да се велики оброј високо обарзованих младих људи и стручњака сели ван граница Србије. Овде посебно треба напоменути да се у Србији за науку одваја 0,3 одсто БДП-а што је на пример, много мање него у Словенији или Хрватској.

bez_blokade_02

Млади астрономи у Удружењу великана српске и  светске науке Милутин Миланковић

О идеји стварања образовног кадра одакле треба да изникну нови изданци српске елите доцент на Филозофском факултету у Београду Јово Бакић објашњава: Уопште, образовање хуманих и зрелих личности, интелектуално радозналих, самосталних а сарадљивих, пробуђених стваралачких могућности, јесте циљ који је по себи вредан. Да ли је друштво „нормално и пристојно“ мери се превасходно на основу величине удела личности које су се приближиле оптималном остварењу својих од природе датих могућности. Што је број таквих већи, друштво је развијеније. Формална мерила, каква су дипломе универзитета, могу послужити као једна од приближних, али никако не и као апсолутна мерила приближења овоме идеалу.

Своје наводе о образовању Бакић поентира кроз следећу констатацију: Све у свему, нема „пристојне и нормалне“ Србије без државне одлуке да се у образовање личности (то није исто што и „едукација“ за неку вештину, јер ово потоње је тек делић образовања) улаже знатно више, да се углед али и одговорност просветитеља знатно повиси (није примерено да декан каже како је у докторату градоначелника „било непотпуног и неадекватног коришћења литературе“, јер то је тек еуфемизам за плагирање), да плагијатори, њихови ментори и чланови комисија сносе одговарајуће последице, те да се наука сматра полугом друштвеног развоја.

Говорећи о култури у Србији је масовно дошло до рађања квази-културе (смишљено) која није у традицији Срба, а томе говори и завидна српска културна баштина. Уништавањем оног исконског, управо се брише печат културе у Срба и ствара од њих «дивљачки народ». И поред деградације српске културе она егзистира на својим исконским темељима и даље гради «камен по камен» одаје саткане од дела незаобилазних у стварању културне оставштине Срба.

bez_blokade_03Усмерено кретање великог разорног дејства – Радован Мића Трнавац

Срби који следе своју традицију, што ради сваки велики народи у свету, треба да акценат баце на своје образовање, науку и културу. То је основни услов за стварање здраве економије и  успешне безбедности народа и државе. Иако је тај  основни постулат успешности познат, није јасно зашто се не спроводи код нас.

Да ли не знамо (у шта сумњам) или одређени политички кругови у Србији то раде смишљено или смо спутани условљавањем од споља? Но, очигледно је да такву стратегију не спроводимо, па се поставља и даље питање:  Како ћемо устројити модерну, нормалну и пристојну отаџбину?

 

ТЕСА ПРЕС

Share this:

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *