Уџбеник за живот 21. века

Share this:

Изашла је из штампе нова књига проф. др Светозара Радишића под насловом Неоружани облици агресије. У рецензији проф. др Радована Радиновића, генерал-потпуковника у пензији пише: „Радишић је дао безброј алармантних упозорења о томе које и какве зле намере имају на уму корифеји неолибералног капитализма, како би створили свет по мери сопствених егоистичних пројекција…

Тешко грешиш ако много тога не знаш

 

Светозар Радишић је закорачио стазама аватара и својим знањм које превазилази и границе наше планете стао је у одбрану свог народа. Његова борба је веома близу донкихотовској борби коју данас воде хероји антиглобализма, попут Вилијема Енгдала… у настојању да спрече тровање света“.

Најновија Радишићева књига је уџбеник за живот у 21. веку. Свакако она ће имати своје непријатеље, јер  их је поименично прозвао у књизи. Аутор је књигу почео овим речима: „Од људи који не  знају истину, у неповољнијој ситуацији су само они који не желе да је знају и они којима је забрањено да је знају. Све три наведене врсте људи заслужују опомену и подучавање, а у крајњем случају сажаљење и презир. На њиховом незнању заснива се садашњи свет. Уосталом, Свети Амвросије Медиолански је рекао: Тешко грешиш ако много тога не знаш. Зато желимо, долазећи у моменту опасности на помоћ душама, да растерамо незнање и да пред очима увек држимо најсуровији Суд који нам предстоји, е да гордо незнање не би над нама узело превласт. Генерације су стварале овакав свет који подсећа на безнађе. Пред нама нестају писма и језици, културе и тековине. Информације су пробране, а већином лажне. Куда води овај пут?

Уџбеник_за_живот_21._века_2Уџбеник_за_живот_21._века_3

Барак Обама

 

Светозар Радишић је у два поглавља писао у првом лицу, што за њега као научника није специфично. Хтео је да изрази свој однос према стварности која се приближава рату свих против свих. Након дванаест поглавља, у којима пише о утицају на људски мозак, прекрајању историје, „теорији завере“, неоружаном разбијању Југославије и Србије и вечној садашњости србског бића, аутор књигу завршава речима: „Ствараоци поретка над поретцима непрестано се представљају у ружном светлу – оно што чине, и како чине, то и јесу. Наспрам њих је србски народ. Наравно не сам. На (не)срећу нису само Срби угрожени од оних који отимају слободу. Ипак, колико год се то чинило немогућим, Срби такви какви јесу, стварају своју судбину и свој будући животни ток. Што би рекао песник Драган Симовић: Заиста, није важно колико Срба има, већ какви јесу. У свим временима, у свим вековима, било је довољно самосвојних и самобитних Срба… Само један самосвестан и самородан Србин може да промени свет. Ову и наизглед лепу књигу завршио је речима омиљеног песника Бранка Ћопића: Свако се брани својим оружјем, а још увек није искована сабља која може сећи наше месечине, насмејане зоре и тужне сутоне.

Share this:

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *