Српски научни дигитални кутак (СНДК)

Share this:

Српски научни дигитални кутка (СНДК) намењен је основним, а и средњим школама. Његов циљ је образовање и подстицање младих да се баве науком кроз спознају живота и рада српских научника.

Српски научни дигитални кутка (СНДК) је систем који предстаља, уствари један савремени информативни систем са екраном (тouch screen), са којим се управља додиром екрана и преко СОФТВЕРСКИХ АПЛИКАЦИЈА улази у  одређене базе података о животу и раду поменутих српских научника.

 

Србин, Лазар Хиландарац Црноризац, (крај  IVX и почетак XV века) родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година. Србин Лазар черњец, како је наведено у документима. 

Руђер Бошкови (1711 – 1787)
Универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитект, археолог, конструктор, оптичар, дипломат, путописац, универзитетски професор, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота. Један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срби свих времена. Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Атанасије Николић (1803-1882.)
Просветни и књижевни радник, професор и први ректор Лицеја. Био је сарадник и поверљива личност кнеза Михаила Обреновића и Илије Гарашанина. Био је у полицијским и другим службама. Заслужан је за уређивање Београда. Писао је драме, пољопривредне поуке, уџбенике, књижевне приказе и др; скупљао је народне приповиетке.

Јосиф Панчић (1814-1888.)
Лекар, ботаничар, професор и ректор Велике школе, први председник Српске краљевске академије. Међународно признање стекао је открићима нове врсте четинара и ретких биљака, које расту на Балкану. Оснивач Ботаничке баште у Београду.

Сима Лозанић (1847-1935.)
Хемичар, научник, професор, творац првих модерних уџбеника, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског Универзитета. Министар привреде и иностраних послова, дипломата, учесник у балканским и у Првом светском рату…

Владимир Јакшић (1824-1899.)
Метеоролог и климатолог, успоставио мрежу метеоролошких станица у Србији и почео свакодневно мерење температуре ваздуха. Био је први статистичар, професор економије, финансија и трговине у Лицеју, и хроничар климатских, фенолошких и хидролошких појава.

Огњеслав Костовић Степановић (1851-1916.)
Српски проналазач племићког порекла. Изумео је  «Чамац-рибу», подморницу која носи осам људи и може да буде под водом 20 сати, ваздушни брод или дирижабл и бензиски мотор на водено хлађење и електрично паљење, арборит (први вештачки, синтетички материјал), летећи чамац или хидроавион. То су само су неки од изума поред којих стоји његово име. Али је оно, и поред тога, слабо познато у историји српске науке. Ипак он је, без сумње, ударио темеље светском ваздухопловству.

Михајло Идворски Пупин (1854-1935.)
Научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, унапредио је телекомуникације, допринео успостављању бежичне телеграфије и телефоније, ретгенологије, изумитељ сонара, писац, хуманиста, почасни конзул Србије у Америци…

Никола Тесла (1856-1943.)
Научник који је увео свет у електрично доба, осмислио индукциони мотор, неизменичну струју, ласерске и радарску технологију, даљинско управљање, бежичну комуникацију, електрични аутомобил и мноштво других чудесних открића.

Јован Жујовић (1856-1936.)
Научник, утемељивач геолошке науке у Србији, професор Београдског Универзитета, председник Српске краљевске академије, политичар, министар, председник Српског геолошког друштва, археолог, палеонтолог, агрогеолог.

Тодор Селасковић (1856 -1901.)
Српски инжењер, пројектант, професор, први управник Београдског водовода и председник Удружења инжењера Србије.

Милан Недељковић (1857-1950)
Први српски астроном, метеоролог, математичар, физичар, сеизмолог, механичар, професор, оснивач метеоролошке и астрономске опсерваторије у Београду.

Војислав Суботић (1859-1923.)
Хирург, један од оснивача Медецинског факултета У Београду, управитељ ратне и неколико болница у Србији, лекар на фронту и хуманиста. Светској и домаћој науци оставио је у наслеђе нове методе у ратној и кардио-хирургији.

Јован Цвијић (1865-1927.)
Географ, геоморфолог, професор и ректор Београдског Универзитета, почасни доктор престижних европских универзитета, утемељио је научну географију у светској науци 20 века.

Коста Стојановић (1867-1927.)
Утемељивач математичке економије, претеча кибернетика, математичар, државник, самосвојни мислилац, остварио је синтезу различитих наука и друштвени живот тумачио математиком и термодинамиком.

Мика Алас (1868-1943.)
Математичар, научник, претеча кибернетике, оснивач београдске математичке школе, академик Српске краљевске академије, књижевник, путописац, морепловац, алас и виолиниста.

Милева Марић Ајнштајн (1875-1945.)
Српска научник, математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века, истински творац Теорије Релавититета и неусђени Нобеловац. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Милутин Миланковић (1879-1958.)
Грађевински инжењер.Први доктор техничких наука, Србин. Научник који је решио тајну ледених доба и утемељио савремену климатологију, омогућио је математичку реконструкцију климатске прошлости и доказао пресудни утицај Сунца на земаљска дешавања. Професор небеске механике и теоријске физике, предложио је и реформу календара и био путник кроз Васиону и векове.

 

 

Овај пројекат је интелектуална својина компаније „ТЕСА ПРЕС доо“ и подлеже ауторским правима. © 2015 TesaPress

Share this:

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *